[prevod gnoma] [Bug 432746] New Serbian translation
Страхиња Радић
vilinkamen на mail.ru
Пет Апр 27 06:49:52 CEST 2007
Filip Miletic је написао:
> Није ми јасно на шта се односи ово питање где, па ћу да претпоставим да
> се односи на то где преовладава употреба SI конвенција.
Мислио сам (признајем, помало спартански) на то у којој земљи, за који
језик и на основу ког стандарда се користе.
> Нигде нисам рекао да морамо. Мора само да се умре. Рекао сам да у
> свету преовладава употреба SI конвенција. Такође сам изразио своје
> мишљење да се треба придржавати SI конвенција. А ко год жели да их се
> придржава, треба да их се придржава до краја.
Да, нигде није *речено* да се *мора*, само је ипак постављена латинична
верзија превода.
> Претпостављам да Руси поштују неки свој (ГОСТ) стандард за запис
> јединица. Тај стандард код нас није у употреби па нема ни основа да га
> користимо.
Није „неки свој“, него стандард који је потпуно равноправан свим
осталим међународним стандардима.
> Ако ћирилизујеш јединице, онда имаш проблем са ћирилизацијом префикса из
> грчког алфабета. Ако си већ ћирилизовао ознаке јединица које стижу из
> латинице, треба да будеш конзистентан и ћирилизујеш и префиксе из грчког
> алфабета. Нпр. ако је килограм: „кг“, онда је „микрограм“ — шта? Ако их
> не ћирилизујеш, онда си комотно могао да не ћирилизујеш ни јединице
> записане латиницом и скратиш себи посао. Ако их пак ћирилизујеш, онда то
> треба да радиш на неки стандардан начин. Проблем је само што код нас
> стандард за ћириличне јединице не постоји, тако да у овом случају
> измишљаш сам свој стандард.
На страници
http://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%BC%D0%BC
је наведена верзија „мкг“ за микрограм и „мг“ за милиграм. По мени, ово
је сасвим задовољавајућа варијанта.
То што такав стандард за српски језик *тренутно* не постоји, не значи
да није ни постојао. Поуздано знам да су се пре Другог светског рата у
Србији користиле ћириличне мерне јединице. На пример: 25 кгр., и слично.
Онда је наступио период пропадања српске културе, који траје и до данас.
Уместо да српску културу подигнемо на ноге и покушамо да направимо
континуитет са периодом пре утапања српског језика у српскохрватски
језик, ми је сакатимо (најчешће прикривеном) мржњом према свему што је
руско, словенско и ћирилично и безумним, безусловним прихватањем свега
што долази са Запада, иако то нико од нас не тражи.
Само да подсетим: стандард ЈУС, који је увела комунистичка власт, је
прављен за српскохрватски, а не за српски језик. Будући да је у својој
основи био један вештачки језик (био, јер су га званично расформирали
Хрвати објављивањем званичног стандарда хрватског језика), настао из
чисто политичких разлога (вештачки наметнути језици се никада не
„примају“ у реалном животу), српскохрватски се званично писао са два
писма и обухватао „источну“ и „западну“ варијанту.
>> Аха. Значи, Mail.ru је онда застарео. Ево, наиме, текста са
> Да, јесте.
Како то, молићу? Страница се редовно ажурира на сваких пола сата-сат.
> И исток и запад су у прошлости користили сопствене јединице, делом јер
> су се науке засебно развијале, а делом (претпостављам) из политичких и
> војних разлога, када је било битно да „друга страна“ не може да разуме
> локалне прорачуне.
А сада Запад (тј. Америка као његов реални центар) покушава целом свету
да наметне своју „културу“, па као један њен део, и своје ознаке за
мерне јединице? :-S Али, гле чуда! То ипак конкретно не раде ни
западњаци, ни Американци, већ Срби.
Увек када сам комуницирао са Американцима и уопште са западњацима у
вези са било каквим преводима, наилазио сам само на разумевање и
одобравање, а никада на непријатељство и противљење одлукама које су у
вези са правописом и језичким стандардом. У свим случајевима наметања
западњачких решења, моји саговорници су били Срби. Да се то не дешава
нама, било би можда и смешно...
> Данас нема разлога за тако нечим па нема разлога ни да опстају не-SI
> јединице.
Исто као што (ван политичког — наравно, у зависности од политичког
опредељења) нема апсолутно никаквог оправдања да се намећу латиничне
јединице.
Претпостављам да ћеш сад вероватно питати: како остварити научну
комуникацију? Мој одговор је: комуникација је неостварива без познавања
заједничког природног језика (Који је ипак нешто више од пуких
формула!). Сада долазимо до кључног *политичког* питања: који језик
употребити као „универзални“? Давање примата енглеском је, осим уколико
се говори са изворним говорником који не познаје ниједан други језик,
врло политичка одлука, без научно оправданог образложења (осим аргумента
„има нас више“ или „ми имамо бомбе“, који представља логичку грешку).
> Нисам сигуран да један пример ишта може да докаже. Којом методом си из
> једног примера извео правило? Један пример можеш да користиш да
> оповргнеш правило, то да.
Примера има мали милион, али немам времена да их наведем у оној мери
која би тебе задовољила. Уствари, питање је да ли би тебе и твоје
истомишљенике иједан број доказа уверио у било шта.
Поздрав,
Страхиња
--
_ _ ______________________________________________________
/(_____)\ | ____ __ __ __ __ |
\_/~ ~\_/ |/ __// /_/ // // / http://www.gnu.org/home.sr.html |
(\'_'/) / / / __ /_\ ' / http://www.stallman.org |
(o_o) /_/ /_/ /_//____/ http://alas.matf.bg.ac.yu/~mr99164 |
|______________________________________________________|
Више информација о листи слања gnom